Problemi naplate gasa od Ukrajine će uvek postojati, bez obzira na njene platežne (ne)mogućnosti, jer ukrajinski vastodršci svojim primarnim zadatkom smatraju (a to su im njihove gazde i zadale) da održavaju stalnu tenziju u odnosima sa Rusijom. Srbima bi trebalo objasniti da je današnja Ukrajina jedan amorfni hibrid (narodnosno, verski, jezički, ekonomski i politički). Njen zapadni deo, (manji) koji je dugo bio pod Austro-Ugarskom je delom pokatoličen, a najvećim delom pounijaćen sa Rimom, virulentno antiruski, i takav kakav je - ići će sa svakim ko je potiv Rusije (slično Hrvatima i Hrvatskoj u odnosu na Srbe i Srbiju). Njen veliki (srednji) deo je pravoslavan (nažalost, više jurisdikcija), jezički izmešan i kolebljiv u odnosu na Rusiju (ali u principu ne anti-ruski). Njen (najveći) južni (crnomorski, sa Krimom) i istočni deo su ne proruski, nego čisto ruski i ti ljudi uopšte ne osećaju Ukrajinu kao svoju državu. Da su slobodni, najradije bi se još danas priključili Rusiji. Budućnost Ukrajine kao društva i države još ni izdaleka nije konačno iskristalisana i zavisiće ne toliko od ovih i budućih izbora, od ove ili od budućih kriza u plaćanju gasa, nego od geostrateških interesa i odnosa velikih sila, ali je sumnjivo da će se Ukrajina održati u sadašnjem obliku i obimu.